Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски изјавила је данас да предлог Закона о статусу родитељ-неговатељ пружа континуитет у радном стажу и сигурност за родитеља с обзиром на то да ће се сваки дан неге рачунати као радни стаж родитеља, и додала да уколико су родитељи остварили радни стаж пре добијања статуса родитеља-неговатеља, сви ти периоди ће се сабирати у целокупан радни стаж.
Министарка је истакла, говорећи о предлогу закона о статусу родитеља-неговатеља који ће се већ у јулу наћи пред народним посланицим, Ђурђевић Стаменковски је рекла да је досадашња законска регулатива остављала без заштите оне родитеље чији је период неге детета био краћи од деценију и по, док нова решења исправљају ту празнину.
„Постојећи Закон о социјалној заштити нудио је могућност да родитељ оствари право на пензију када наврши 65 година живота, односно када испуни старосне услове, али под условом да је нега трајала непрекидно 15 година.Проблем је настајао уколико је нега трајала краће, од две до 10 година, јер тада родитељ није имао никаква права.Новим законом ми сваки дан неге рачунамо у радни стаж родитеља.Уколико нега траје краће од 15 година, они се свакако могу вратити на тржиште рада ако то пожеле“, објаснила је она за К1 телевизију.
Ђурђевић Стаменковски је истакла да се једна од кључних измена односи на начин обрачуна накнаде, која више неће бити подложна инфлаторном обезвређивању, већ ће пратити реални раст зарада у држави, и поручила да је Министарство предложило да почетни износ од 65.000 динара не буде фиксни, већ да се сваког 1. марта усклађује са просечном месечном зарадом у Републици Србији, што је и инкорпорирано у сам предлог закона.
Према њеним речима, уз поменутих 65.000 динара нето вредности, родитељима ће бити уплаћивани припадајући порези и доприноси, што значи да ће бруто плата на месечном нивоу износити око 90.000 динара.
Важна ставка за буџет ових породица јесте и то што нова накнада не искључује досадашња примања која су законски припадала самом детету, изјавила је министарка и додала да ће деца наставити да остварују право на увећани додатак за туђу негу и помоћ, који на данашњи дан износи 42.500 динара.
„Када се на то дода и накнада за родитеље од 65.000 динара, то представља озбиљну подршку која ће овим породицама сигурно много значити у егзистенцијалном и материјалном смислу“, напоменула је она.
Ђурђевић Стаменковски је посебно нагласила да добијање овог статуса неће угрозити ниједно право које породице већ остварују на локалном нивоу, као и да је држава предвидела максимално поједностављен прелазак са класичног појла на статус родитеља -неговатеља.
Министарка је рекла да докле год је дете корисник додатка за туђу негу и помоћ, то значи да је струка препознала инвалидитет који износи 100 одсто по једном основу или 70 одсто по два основа, и додала да су лекари ти који доносе одлуку.
„Родитељи морају да знају да неће бити суспензије других права која већ користе, а која су у надлежности локалних самоуправа попут услуга личног пратиоца или дневног боравка.То је изузетно значајно и за родитеље и за њихову децу, и никаквих условљавања неће бити“, поручила је она.
Коментаришући то што је једна од кључних недоумица родитеља била да ли ће нови статус искључити досадашње локалне услуге подршке, Ђурђевић Стаменковски је објаснила да уколико је неко у дану када закон почне да се примењује у радном односу, то не значи да губи ово право уколико одлучи да прекине радни однос.
Како је навела, ако у било ком тренутку родитељ процени да је за њега и његово дете корисније да буде у статусу родитеља-неговатеља, а не запосленог лица, та могућност постоји.
„Управо зато смо, како бисмо избегли било какав институционални вакуум, максимално поједноставили све процедуре, омогућавајући родитељима да ово право остваре одмах по подношењу апликације. Када Закон ступи на снагу, више нећемо имати ниједну породицу у којој родитељ нема баш никаква примања. То је оно што је најважније“, поручила је министарка.
Ђурђевић Стаменковски је рекла да уколико у породици има двоје или више деце са инвалидитетом која су корисници додатка за туђу негу и помоћ, тада и други родитељ може добити статус родитеља-неговатеља.
Када је реч о самохраним родитељима, министарка је изјавила да закон предвиђа могућност да се статус родитеља-неговатеља додели неком другом блиском лицу.
На питање шта се дешава када дете напуни 18 година, Ђурђрвић Стаменковски је истакла да закон предвиђа континуитет подршке и у одраслом добу, односно да уколико постоји потреба да се нега настави и након што дете напуни 18 година, родитељи ће задржати статус родитеља-неговатеља.
„Дакле, уколико лекарска комисија процени да је и после осамнаесте године потребна таква врста подршке, статус се продужава, односно обнавља.Родитељ црпи своја права директно у зависности од стања и потреба детета.Са друге стране, важно је напоменути да запослени родитељи, који су већ у радном односима, према општим прописима, уз одлуку струке, имају могућност продужења боловања до 18. године детета, и ту им је пун износ плате.Усвојитељи имају једнака права. Права једино не остварују хранитељи“, објаснила је она.
Говорећи о дугорочној стратегији државе и бризи о деци са сметњама у развоју када одрасту, министарка је указала да је неопходно креирати нове, хуманије моделе подршке у менталном смислу или у погледу својих способности остају деца, и поручила да је због тога неопходно развијати различите видове програма, међу којима је кључно становање уз подршку.
„Очекујем да ће се предлог закона наћи у Скупштини већ почетком јула. Позивам све народне посланике да пруже подршку овом законском решењу, да оно не буде полигон за наша политичка препуцавања, већ да будемо једногласни. Циљ је да се заједничким снагама, сви ми који имамо добру намеру, договарамо о томе шта су следећи кораци. Примена Закона је од 1. октобра“, поручила је министарка.
Извор Танјуг.