Циљ ревизије сврсисходности пословања на тему „Противградна заштита у Републици Србији“ био је испитивање да ли се ефикаснијим спровођењем мера може смањити штета од града и постићи боља заштита пољопривредног производа и пољопривредног произвођача.
Извештај, који су представници Државне ревизорске институције представили у Крагујевцу, показао је да није на адекватан начин обезбеђено јединствено функционисање Закона о одбрани од града, као ни стабилно финансирање нити правилна подела набављених противградних ракета.
Државна ревизорска институција спровела је ревизију сврсисходности пословања „Противградна заштита у Републици Србији“.
Анализирано је да ли је испоштован Закон о одбрани од града по којем је Републички хидрометеоролошки завод задужен за планирање средстава за противградну заштиту, да ли се правилно распоређују купљене противградне ракете и да ли је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде извршило адекватну контролу рада завода.
За противградну заштиту на нивоу Републике Србије у периоду од 2015. до 2017. године просечно је годишње издвојено око 625 милиона динара.
Многе угрожене локалне самоуправе, међу којима је и Крагујевац, из свог буџета издвајају за набавку противградних ракета. Међутим, показало се, да и поред тога, долази до штете од града.
У извештају се наводи се да је град у последње три године у Србији нанео штету од око шест милијарди динара, највише у пољопровреди.
Након спроведене ревизије, Државна ревизорска институција дала је препоруке Републичком хидрометеоролошком заводу и надлежном министарству како би се постигло боље функционисање противградне заштите.
Извештава новинар РТК Саша Стаменић.