Жене у „мушким“ занимањима

Током двадесетог века, могућност школовања жена за такозвана мушка занимања допринела је не само еманципацији женске популације већ и све већем броју успешних дама на пословима, који су некада били предодређени само за мушкарце.

Србија у односу на Европске земље заостаје у избору занимања која се деле на мушка и женска.

На политичком полигону и даље воде мушкарци. На челу наше државе никада није била жена, чак ни кандидат. Ни Град Крагујевац никада није имао градоначелницу.

Истраживали како се Крагујевчанке сналазе у такозваним мушким пословима.

Технолог, занимање некада својствено само мушкарцима, за животни позив изабрала је Драгослава Ђуран која дуги низ година ради у Јавно комуналном предузећу Водовод и канлизација.

Контрола пијаће воде коју конзумира на хиљаде корисника је веома одговоран и комплексан посао. Руководеће место захтева огромну енергију.

До пре неку годину реткост, данас веома учестале таксисткиње нису изненађење. Снежана Срећковић превози Крагујевчане свакодневно.

Иако није прилагођена женама пословна гардероба коју она ипак носи: је плава кошуља и кравата.

Крагујевац броји више мушкараца таксиста, међутим њихове колегинице се труде да парирају у овом занимању.

На спортским теренима такође доминирају мушкарци који обављају посао тренера.

Једна од ретких жена тренера је Весна Деспотовић која ради са девојчицама у Женском кошаркашком клубу Раднички 2016.

Политичарке, односно посланице из Крагујевца највише су одмакле у померању граница и функција које су до пре две деценије углавном чинили само мушкарци.

Некада председница Скупштине Србије, у више наврата министарка проф. др Славица Ђукић Дејановић једина је Крагујевчанка до сада која је обављала највишу државну функцију током председавања у Народној Скупштини.

Сматра да Србија полако превазилази конзервативна мишљења.

Ленту најмоћније политичарке у Југославији носила је Милка Планинц, која је била државна премијерка, односно председница Савезног извршног већа СФРЈ.

Важила је за гвоздену леди савезне југословенске владе, због тога што је водила политику „велике штедње”.

Почетком седамдесетих, једна од најмоћнијих жена у српској политици била је Крагујевчанка Латинка Перовић.

Садашња премијерка Ана Брнабић поновила је статус Планинц, али на челу државе ни као кандидатктиња до сада се никада није појавила жена.

На челу Крагујевца такође никада није било градоначелнице до сада.

Извештава новинарка РТК Катарина Мировић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *