Код најстаријег споменика на територији града – Каменог лава у Шумарицама који је постављен пре 105 година одржана је промоција монографије – Старо војничко гробље,антополога и етнолога Ненада Карамијалковића.
То је прва научно истраживчка публикација о најстаријем војничком гробљу на коме је сахрањено око 5 хиљада војника.
Аутор је прикупљао грађу из српских, аустријских, мађарских и немачких архива како би реконструисао догађаје који су довели до тога да се једни поред других пре више од сто година сахране страдали двадесетогодишњаци.
Током 20 века комунистичке власти нису дозвољавале да се овај меморијал истражи, већ да се игнорише, јер је владао став да су ратови у којима је страдала српска војска крајем 19 и почетком 20 века – вођени за интересе великосрпске буржоазије. На Старом војничком гробљу у Шумарицама сахрањено је око 5 хиљада војника.
Српски, али и војници некадашње Аустроугарске. Ту почивају Мађари,Чеси,Румуни.
Не зна се ни када, ни како су сахрањени у Крагујевцу.
Меморијал има историјски и етнолошки значај, јер није уобичајено да једни поред других буду сахрањени непријатељи по оружју. Последњих 75 година меморијал је у потпуности био у сенци, о њему се није говорило.
Аутор, етнолог, антрополог Ненад Карамијалковић после три године истраживачког рада прикупио је први пут податке трагајући у архивама Србије, Аустрије, Немачке у монографији реконструише догађаје који су довели до тога да се млади војници сахране на овом месту још пре више од сто година.
Комунистичке власти су игнорисале све ратове који су се водили за ослобођење крајем 19 и почетком 20 века и њихове жртве.
Постојала је тиха директива да се полако ово гробље препусти забораву и да се игнорише. Тако је било до распада СФРЈ.
Војници неколико зараћених страна из неколико различитих ратова из неколико различитих деценија леже око чувеног Лава у Шумарицама.
А око чувеног споменика лава исплела се још већа мистерија. Већина крагујевчана не зна да је споменик имао сасвим другу намену и требало је да буде на другом месту.
Наручио га је својевремено краљ Петар први Карађорђевић за маузолеј на Опленцу.
Ниједан стручни рад, ниједан стручни чланак није се бавио темом старог војничког гробља.
О младим војницима сахрањеним у Шумарицама углавном двадесетогодишњацима није остало података
Све је било обавијено велом легенде и мистерије.
Антрополог Ненад Карамијалковић први је страдалим војницима открио имена.
Извештава новинарка РТК Слађана Обрадовић Чукарић