Од појаве коронавируса живот на планети више није исти. У измењеним околностима се ради, образује, губи или стиче профит.
И сиромашне и стабилне економије повезују исти проблеми, а скоро све државе позвале су се на примену норми из позитивног права и законе о спречавању заразних болести.
И право више неће бити исто,и биће неопходно велико истраживање како правна наука да одговори оваквим ситуацијама сматра доктор Милан Рапајић доцент крагујевачког Правног факулета и оцењује да све мере односно Уредбе које је донела српска извршна власт и локалне власти имају оправдање, јер када медицина не може да заштити човечанство држава мора да спроводи све расположиве превентивне мере.
Рапајић каже да мере треба да буду и оштрије, и да уколико нема, примера ради санкција за неношење маске, а иначе је на снази обавеза њеног ношења грађани ће и наставити да се оглушују о меру.
Није први пут у правној и светској историји човечанство суочено са пандемијом.
Само у последњих сто година харале су опаке болести: пегави тифус,туберкулоза, шпанска грозница, велике богиње.
И тада су државе у Европи биле приморане да доносе посебне мере, позивају се на Законе за које се сви надају да неће бити примењени у пракси – они о спречавању заразних, опасних болести.
Србија је реаговала као и свака земља у складу са околностима.
Доцент Рапајић каже да су потом све мере које су доносиле локалне власти тамо где се повећавао број инфицирних као што је Крагујевац, у складу са свим важећим иначе законима који регулишу овакве ситуације.
На свим колективима је такође одговорност да интервенишу и обезбеде поштовање превентивних и још детаљнијих мера које ће спроводити, као што је додатна дезинфекција.
Рапајић подсећа да су родитељи у Србији на основу Закона о породичним односима и Кривичном закону обавезни да воде рачуна о здрављу своје деце,али и друге и да се не смеју понављати ситуације да шаљу децу у школу ако има и најмање сумње на ковид 19.
Студентска популација пошто је пунолетна има сопствену одговорност.
Ситуације када наступе непознате и заразне болести у српском законодавству су решене важећим законима: о спречавању заразних болести, закону о ванредним ситуацијама.
Препознају их и закон о облигационим односима али и међународним уговорима јер се због ванредних околности мења и претходно, раније стање.
Правна наука као и многе друге и природне и друштвене тек треба да дају одговоре на многа питања која нам је отворила корона. У овој области доста се говори у свету, али и код нас- докле сежу поступци законодавне и извршне власти у прописивању превентивних мера и да ли се крше при том остала права?!
Те теме сигурно неће напустити јавност.
Међутим, ни коронавиурс ниједног тренутка није напустио планету од прошле зиме, па су државе још увек овлашћене да брину о јавном здрављу.
Ипак, како се цела прича врти око превентиве грађана, на најсложенија питања најједноставнији одговори су у непосредној близини.
Када је реч о колективној одговорности најбоље је погледати слику са улица Италије. Нема грађана без заштитне маске.
Извештава новинарка РТК Слађана Обрадовић Чукарић